Kako položiti ispit za licencu u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu (BZR) - Kompletan vodič

Polaganje stručnog ispita za dobijanje licence za bezbednost i zdravlje na radu predstavlja ključni korak za sve koji žele da se profesionalno bave ovom važnom oblasti. Kako su propisi i procedura često menjani, mnogi kandidati se susreću sa nedoumicama. Ovaj članak će vam pružiti sveobuhvatan pregled, od prijave ispita do odbrane, sa posebnim osvrtom na pravilnike, izradu akta o proceni rizika i iskustva onih koji su već položili.

Osnovna podela: Savetnik vs. Saradnik za BZR

Pre nego što krenete u pripremu, neophodno je da utvrdite za koju poziciju polažete, jer se obim gradiva i uslovi razlikuju. Za poziciju saradnika za bezbednost i zdravlje na radu potrebno je posedovanje najmanje 180 ESPB bodova. Za poziciju savetnika za bezbednost i zdravlje na radu neophodno je imati najmanje 240 ESPB bodova. Važno je napomenuti da se međunarodni izvori i konvencije po novom programu više ne izučavaju ni za jednu kategoriju.

Šta tačno treba učiti? Obim ispitne materije

Na osnovu brojnih iskustava kandidata i zvaničnih informacija, obim gradiva je sledeći:

Za SARADNIKA za bezbednost i zdravlje na radu:

1. Opšti deo programa (ceo) - bez međunarodnih izvora.
2. Izrada pisanog rada (akt o proceni rizika).
3. Odbrana pisanog rada.
4. Posebni deo - Način i postupak procene rizika:
   • Pravilnik o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i radnoj sredini.
5. Posebni deo - Opšte i posebne mere bezbednosti i zdravlja na radu:
   • Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu.
   • Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju opreme za rad.
   • Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad pri korišćenju sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu.
   • Pravilnik o obezbeđivanju oznaka za bezbednost i/ili zdravlje na radu.
   • Pravilnik o načinu pružanja prve pomoći, vrsti i sredstava koji moraju biti obezbeđeni na radnom mestu, načinu i rokovima osposobljavanja zaposlenih za pružanje prve pomoći.
   • Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad mladih.
   • Pravilnik o merama za bezbedan i zdrav rad zaposlene žene za vreme trudnoće, porodilje i zaposlene koja doji dete.

Napomena: Za saradnika se ne izučavaju pravilnici koji spadaju u oblasti metodoloških postupaka pregleda opreme za rad i ispitivanja uslova radne sredine (tačke 3, 4 i 5 Posebnog dela programa).

Za SAVETNIKA za bezbednost i zdravlje na radu:

Pored svega navedenog za saradnika, za savetnika je obavezno još i učenje svih pravilnika iz tačke Opšte i posebne mere bezbednosti i zdravlja na radu u punom obimu, što uključuje i one specifične pravilnike koji se odnose na posebne radne uslove (npr. građevinarstvo, rad sa hemikalijama, itd.). To znači da je obim gradiva znatno širi i detaljniji.

Kako izgleda sam dan ispita? Struktura i procedura

Ispit se obično odvija vikendom, u trajanju od nekoliko sati. Kandidati prolaze kroz nekoliko stanica:

1. Opšti deo - Propisi o radu i socijalno osiguranje: Ispitivač postavlja pitanja iz glave ili se izvlače ceduljice. Pitanja se tiču Zakona o radu, Zakona o zdravstvenom osiguranju, penzijskog osiguranja, kolektivnih ugovora, radnog vremena, godišnjeg odmora. Cilj je da pokažete razumevanje suštine.
2. Opšti deo - Sistem BZR u Republici Srbiji, Ustav, Krivični zakonik: Ovde se najčešće izvlače kombinacije od tri pitanja. Moguća pitanja su: pravo na rad, nadležnost republike, inspekcijski nadzor, oštećenje brana i nasipa, obaveza vođenja evidencija. Ne traže se tačni brojevi članova, već razumevanje institucija i principa.
3. Pismeni deo - Izrada akta o proceni rizika: Dobijate zadato radno mesto (npr. vozač buldožera, pekar, kranista, elektromonter, frizer) i listu opasnosti i štetnosti. Imate oko 2 sata da napišete akt. Ključno je da u zaključku jasno navedete da li je radno mesto sa povećanim rizikom ili nije. Na ovom delu nema stroge kontrole, možete koristiti pomoćne materijale i lične beleške.
4. Usmeni deo - Odbrana akta i pitanja iz procene rizika: Nakon pismenog rada, odlazite pred komisiju gde branite svoj akt i odgovarate na pitanja vezana za samu proceduru procene. Tipična pitanja: "Šta obuhvata procena rizika?", "Koje mere se utvrđuju za smanjenje rizika?", "Šta je delimična izmena akta?".
5. Usmeni deo - Pravilnici (Opšte i posebne mere): Ovo je za mnoge najzahtevniji deo. Ispitivač postavlja pitanja iz pravilnika, često sa mnogo podpitanja kako bi proverio dubinu znanja. Budite spremni da objasnite mere zaštite za konkretne opasnosti (buka, vibracije, hemikalije, biološke štetnosti) i da navedete relevantne granične vrednosti, jedinice mere i zahteve propisa.

Najčešća pitanja i saveti od onih koji su položili

Na osnovu iskustava kandidata sa foruma, evo šta se najčešće pita i koji su zlatni saveti:

• Ne učitajte napamet, već razumejte! Ispitivači cenite ako možete da objasnite suštinu svojim rečima. Nabrajanja je dovoljno da znate u suštini, ne nužno redom.
• Pravilnik o oznakama za bezbednost, pravilnik o prvoj pomoći i pravilnik o zaštiti mladih i trudnica su česti. Obavezno ih dobro savladajte.
• Kod pitanja iz pravilnika, spremite se da pored definicija navedete i praktične primere (npr. "Kako biste me zaštitili od buke na radnom mestu?").
• Za pismeni deo (akt) koristite jasnu strukturu: opis posla, identifikacija opasnosti i štetnosti, procena rizika (npr. metodom 5x5), predlog mera, obavezan zaključak o riziku.
• Ispitivači su, prema iskustvima većine, korektni i spremni da pomognu. Ako zapnete, pokušajte da pričate o onome što znate u vezi sa temom, često će vas ispitivač navesti na pravi odgovor.
• Na ispit ponesite vodu i nešto za jelo, jer proces može trajati i po 5-7 sati.
• Ne zaboravite da overite diplomu kod notara pre slanja prijave. To je čest propust koji usporava proces.

Prijava ispita i čekanje na termin

Prijavu slajte poštom ili lično u nadležnu Upravu. Rok od dana prijave do poziva na ispit je do tri meseca. Termini se najčešće zakazuju krajem meseca (npr. 29., 30.). Nakon prijave, strpljivo čekajte poziv putem e-maila, koji stiže oko 15 dana pre samog ispita. Ako prođe duže vreme, pozovite Upravu da proverite status.

Šta ako padnete deo ispita?

Ako položite jedan deo (npr. opšti deo i procenu rizika), a padnete drugi (npr. pravilnike), položeni deo vam se priznaje. Na narednom polaganju izlazite samo na onaj deo koji niste položili. Takođe, postoji mogućnost da naknadno steknete potrebne ESPB bodove (npr. dođete do 240) - u tom slučaju podnosite novu prijavu za viši stepen (savetnika), a prethodno položen ispit za saradnika vam neće biti dovoljan, moraćete ponovo da polažete celokupni ispit za savetnika.

Zaključak: Priprema je ključ uspeha

Polaganje ispita za licencu u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu zahteva ozbiljnu i sistematsku pripremu. Fokusirajte se na razumevanje propisa, a ne na mehaničko učenje. Koristite zvanične pravilnike sa portala propisa, dopunite ih pouzdanim priručnicima i iskustvima prethodnih kandidata. Imajte na umu da je cilj ne samo da dobijete licencu, već da steknete znanje koje će vam omogućiti da u praksi efikasno doprinesete bezbednijem i zdravijem radnom okruženju. Srećno na polaganju!